ТЕСЛА – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗУМЕО ДВАДЕСЕТИ ВЕК

ТЕСЛА – ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ИЗУМЕО ДВАДЕСЕТИ ВЕК

11. јул 2019. године – Десетог јула 1856. године у породици српског православног свештеника Милутина, у Смиљану, рођен је најпознатији српски и светски проналазач у области физике, електротехнике и радиотехнике, славни научник, Никола Тесла.

Тесла је аутор око 1000 патената и проналазака, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике броји 112 изума. Његови проналасци, по сопственој несебичној жељи, власништво су читаве људске цивилизације. Теслини изуми засновани на наизменичној струји постали су темељ целом даљем развоју електротехнике.

Никола Тесла је пошао од тврдње да бежична енергија може да се преноси широм света, па је тако у 35. години лансирао свој први патент, познатији као „Теслин калем“. Попут џиновске електричне пумпе, овај трансформатор омогућио је да се напон струје са 120 повећа на невероватних 500.000 волти.

Користећи базична сазнања до којих је дошао у области бежичне енергије, четрдесеттрогодишњи Тесла је експериментисао са бежичном снагом у ветровитим преријама Колорада. За потребе науке конструисао је лабораторију у Колорадо Спрингсу, где је вршећи пражњења од више милиона волти производио вештачке муње дуге неколико десетина метара и овим огледима доказао је да је Земља природни проводник електричне енергије.

Поред Теслиног трансформатора, његови најзначајнији проналасци су полифазни систем, обрнуто магнетско поље, асинхрони и синхрони мотор. Такође, открио је  један од начина за генерисање високофреквентне струје и дао значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, као и у области рендгенских зрака.

Систем наизменичних струја, чији је изумитељ Тесла омогућио је знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Српски научник из Смиљана, био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.

Тесла је био и пионир радио-технике тако што je између осталог, патентирао систем за бежично управљање и предају знакова на даљину. Његов брод на даљинско управљање путем радио таласа био је јавно приказан 1898. године на електро изложби у Медисон Сквер Гардену. Објавио је и низ стручних радова из физике у којима је износио оригиналне идеје које су се касније оствариле.

Априла 1887. године Тесла je истраживао Х-зраке користећи вакуумску цев. При извођењу експеримената фотографисао је своју руку. Ово откриће објавио је 1892. године на једном предавању. Међутим, Теслини материјали су изгорели у пожару, па он ово откриће никада није патентирао. Немачки научник Вилхелм Рентген објавио је откриће X-зрака три године касније, 28. децембра 1895. године, а Тесла му је том приликом великодушно честитао.

Светска изложба 1893. године у Чикагу, била је међународна изложба на којој је по први пут цео салон издвојен само за достигнућа у области електричног поља. То је био историјски догађај, јер су Тесла и Вестингхаус представили посетиоцима свој систем наизменичне струје, осветљавајући при томе целу изложбу.

Свет је заувек остао без једног од највећих умова свих времена, на Божићно вече, давне 1943. године. На 33. спрату њујоршког хотела „Њујоркер“, престало је да куца срце 87. годишњег Николе Тесле, који је своје последње дане провео у великом сиромаштву и самоћи.

Тесла је дао велики допринос развоју бежичне комуникације, ласера, радара и роботике, без чега би иновације и технолошки развој данас били готово незамисливи. Својим проналасцима, наш визионарски научник омогућио је функционисање „Internet of things“,  глобалне инфраструктуре информатичког друштва, која омогућава напредне услуге умрежавањем ствари.

„Ја осећам много више, но и што могу да кажем. Стога Вас молим да јачину мојих осећања не мерите по слабости мојих речи. .. ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дело једног Србина. Живело српство!“, рекао је Никола Тесла, 1. јуна 1892. године у Београду.

На основу одлуке Владе Републике Србије, од 2010. године, Дан науке у Србији се сваке године обележава 10. јула, на дан рођења заслужног српског научника, Николе Тесле.