“ПАМЕТНЕ” ПОЉОПРИВРЕДЕ ШАНСА ЗА ЕКОНОМСКИ РАСТ
„Србија има инжењерско и ИТ знање, али и резултате, који нас сврставају међу европске лидере у области дигитализације пољопривреде. Наша земља има потенцијал да обликује глобалну будућност пољопривреде. Лидерство Србије у овој области видимо као шансу за убрзани економски раст, развој младих инжењера и њихов останак у Србији, кроз отварање „паметних“, добро плаћених радних места“, рекао је Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој.
Он је, отварајући конференцију „AGRI-TECH FUTURE“ у Новом Саду, истакао да последња истраживања показују да ће вредност глобалног тржишта “паметне” пољопривреде у периоду од 2017. до 2022. године порасти са мање од 10, на скоро 24 милијарде долара, „што је раст од чак 140 одсто“.
“Употребом дигиталних технологија у пољопривредној производњи, постиже се оптимизација приноса који у традиционалним условима могу изразито да варирају, чак два до четири пута, а из сваког дела земљишта извлачи се максимум”, рекао је Поповић.
Он је указао да се кроз дигитализацију, прецизну анализу и аутоматизацију процеса у пољопривредној производњи смањује потрошња ресурса, посебно ђубрива, пестицида и горива, што је, према његовим речима, највећи трошак пољоприведних произвођача.
Поповић је истакао да Влада Републике Србије жели максимално да подстакне научно-истраживачке организације и стартап компаније да развијају решења за дигитализацију пољопривреде.
Министар је посебно нагласио достигнућа српског института Биосенс из Новог Сада, који је развио пројекат „Антарес“, за сателитско снимање и анализу земљишта, а који је освојио прво место, и привукао 14 милиона евра, на престижном конкурсу Европске уније, Хоризонт 2020.
“Важно је нагласити да је Биосенс ту награду добио у конкуренцији најјачих европских научно-истраживачких институција као што су универзитети из Оксфорда и Кембриџа, Фраунхофер институт и други, који имају неупоредиво веће буџете од српских истраживача, научника и иноватора”, рекао је Поповић.
„То показује да Србија итекако може да буде конкурентна са својим знањем и идејама у глобалним оквирима“, додао је министар.
Поповић је указао да се у овом тренутку граде најмодернији иновациони и технолошки паркови у Новом Саду и Нишу, али и да ће ускоро бити отворено осам иновационих стартап центара у регионима Србије.
„Изградња иновационе инфраструктуре је предуслов за даљи развој наших инжењера и развој Србије као економије засноване на иновацијама и знању. ИТ сектор је најбрже растући сектор у Србији. Морамо да му омогућимо простор за даљи развој, кроз припрему нових кадрова, али и предузетничко обликовање постојећих и будућих младих инжењера“, рекао је Поповић.
