НЕНАД ПОПОВИЋ, МИНИСТАР ЗА ИНОВАЦИЈЕ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗА „DIPLOMACY&COMMERCE”: ТЕЖИМО ИСТИМ ЦИЉЕВИМА

НЕНАД ПОПОВИЋ, МИНИСТАР ЗА ИНОВАЦИЈЕ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ ЗА „DIPLOMACY&COMMERCE”: ТЕЖИМО ИСТИМ ЦИЉЕВИМА

Министар за иновације и технолошки развој, Ненад Поповић говори о томе шта Србија може да научи од Израела, њиховој иновационој технологији, сличностима два народа и простору за даљу сарадњу.

Више пута сте путовали у Израел и састајали се са њиховим државним представницима. Које су кључне поруке које сте понели са тих сусрета?

Израел је један од светских лидера у развоју иновација. Економија Израела се великим делом заснива на дигиталној економији и иновационом предузетништву, а томе тежи и Србија. Сваки састанак са израелским званичницима је прилика да разменимо искуства и разговарамо о заједничкој визији одрживог економског раста заснованог на иновацијама. Дигитализација пољопривреде, паметни градови, вештачка интелигенција, роботика, то су поља где се свакодневно догађају промене које олакшавају живот људима и чине га квалитетнијим. Израел има традицију у развоју иновација. Неки од највећих светских проналазака припадају Израелу и јеврејским научницима. Исто тако, Србија може да буде поносна на своје иноваторе Николу Теслу, Михајла Пупина и друге. То показује да наше нације, иако бројчано нису велике, имају снагу и идеје које могу да промене ток цивилизације. Србија, нажалост, иза себе има веома буран период ратова и санкција који је оставио траг на нашој индустрији и учинио да у много чему заостајемо за другим земљама, али технолошки развој, иновације и дигитализација су наша шанса да овај јаз премостимо и ухватимо корак са најразвијенијим земљама Европе. Имамо одличне младе инжењере који су препознати у целом свету. Само на Универзитету у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, постоји 17 „СТЕМ” факултета, од којих је 11 инжењерских, на којима је током 2018. године студирало преко 42.000 студената. Прошле године је извоз ИТ услуга из Србије премашио милијарду и 200 милиона евра. То је први пут у историји да је извоз ИТ услуга био већи од извоза пољопривреде. Структура српске економије се мења и полако прелази из економије извоза сировина у економију развоја и извоза софтвера.

Шта би Србија могла да научи од Израела?

Наша два народа имају бројне сличности. И Срби и Јевреји имају страдалну прошлост. И један и други народ тешко је страдао од нациста у Другом светском рату. Србија и данас има отворена политичка питања са појединим земљама међународне заједнице, исто као и Израел, јер се не одриче свог територијалног интегритета и суверенитета. Тешка прошлост је нас Србе научила да будемо упорни, пожртвовани и сналажљиви. Исто као и Јевреје. У Израелу постоји изрека да половина грађана има своје стартап компаније, док друга половина планира да их отвори. Такво размишљање нам је потребно и у Србији. И управо то видим као један од својих главних задатака. Да охрабримо младе људе да постану предузетници, да их обликујемо да се не плаше неуспеха, да буду свесни да је свака успешна предузетничка прича прво морала да прође кроз неколико фаза неуспеха. За сада нам иде добро. Србија има све већи број стартап компанија које покрећу студенти и млади инжењери. Имамо и јако успешне ученичке компаније у регионима у Србији. Наша стартап заједница је још увек млада и може много тога да научи и да убрза свој развој угледајући се на успешне примере какав је Израел – стартап нација. Зато увек охрабрујемо чланове иновационе заједнице да се пријављују и учествују на програмима размене којих је данас много – „MASHAV” и Амбасада Израела у Србији неизмерно су допринели развоју сарадње иновационих екосистема наших двеју земаља и скоро да нема младих у српској стартап заједници који нису прошли кроз макар један од њихових програма.

Министарство науке и технологије Израела помаже развој иновација и отвара истраживачке центре у регионима широм Израела. Влада Србије је по угледу на њих кренула са отварањем иновационих стартап центара широм земље. Какви су досадашњи резултати?

Кабинет министра за иновације и технолошки развој од самог почетка има сјајну сарадњу са колегама из израелског Министарства науке и технологије и управо смо од њих из прве руке видели резултате и напредак који се постиже кроз улагање у регионални развој. Они су финансирали изградњу центара за истраживање и развој чије се активности заснивају на решавању изазова локалних заједница у којима се налазе, чиме се директно утиче и на квалитет живота у овим регионима – центри промовишу иновативност као начин размишљања, обезбеђују послове, привлаче научнике и спречавају одлазак младих, дајући свој допринос читавој заједници. Наравно, ови центри нису само места где се раде лабораторијска истраживања већ и места где се организују обуке за децу и младе из области које су кључне за послове будућности: програмирање, кодови, роботика… Ми смо у Србији прошле године покренули Програм отварања регионалних иновационих стартап центара и наишли смо на сјајан одзив и велико интересовање локалних самоуправа из свих делова Србије. Ускоро ћемо отворити иновационе стратап центре у Суботици, Зрењанину, Ваљеву, Старој Пазови, Горњем Милановцу, Чачку, Крушевцу и Пироту у којима ћемо, поред самог простора и опреме, младима пружити сву неопходну менторску подршку која им је потребна да реализују своје иновационе идеје. Наш мотив је био да, поред универзитетских центара, где развијамо најмодерније Научно-технолошке паркове и иновациону инфраструткутру у коју улажемо преко 70 милиона евра, пружимо шансу регионима да и они развијају иновације и иновационо предузетништво, јер несумњиво у целој Србији имамо веома талентоване и креативне младе људе.

Израел је Србији дао на располагање савремене технологије за сателитске снимке у космосу, који ће се у нашој земљи користити за области пољопривреде и водопривреде. Како се овај систем показао? Где још има простора за сарадњу?

Приликом једне од званичних посета Израелу, са колегом Офиром Акунисом, израелским министром науке и технологије, разговарао сам о томе да Србија добије приступ подацима које добија сателит „VENµS”, који је у надлежности Израелске агенције за свемир (Israel Space Agency), а који се користи за посматрање атмосферских прилика и вегетације. Имајући у виду да овакви подаци могу да буду од велике користи у области пољопривреде и да допринесу планирању и побољшању приноса, наше израелске партнере смо повезали са српским стручњацима у БиоСенсе институту у Новом Саду, који је већ имао успостављену сарадњу са израелским пољопривредним институтом „Volcani”. Достигнућа Института БиоСенсе су међународно призната и ја верујем да ће кроз ову сарадњу обе стране много научити једна од друге, али и да ће нови подаци помоћи у оптимизацији услуга које БиоСенсе развија. Што се тиче нових технологија, већ сам споменуо да је Израелска агенција за међународну сарадњу и развој „MASHAV”, у сарадњи са Амбасадом Израела, урадила много да помогне развој иновационог и стартап екосистема у Србији – једна од тих ствари је и опремање једне од првих IoT (Internet of Things) лабораторија у Србији почетком прошле године. Србија и Израел имају сјајну сарадњу која из године у годину расте у свим традиционалним привредним секторима, али „Internet of Things”, као и све друге нове технологије које се развијају из дана у дан, представљају нове области и потенцијале за сарадњу српских и израелских експерата.

Израелска компанија „Mobilicom” показала је велику заинтересованост за долазак на српско тржиште, шта то значи за нашу земљу? Јесте ли у преговорима са још неком израелском компанијом?

Са представницима компаније „Mobilicom”  први пут смо остварили контакт у јануару прошле године како бисмо са њима разговарали о различитим могућностима и предностима које би њихова компанија добила уласком на српско тржиште. Српско тржиште је веома атрактивно за стране инвеститоре, прво због субвенција које дајемо страним компанијама, а свакако и због чињенице да компаније које послују у Србији могу да извозе своје производе без царина у ЕУ, Русију и Турску. Компанија „Mobilicom” бави се обезбеђивањем бежичне комуникације за критичну инфраструктуру која функционише и у најтежим условима, а код нас су дошли са идејом да отворе „R&D” центар који би функционисао као ћерка фирма Мобиликома. Одлуку су донели веома брзо. За мање од месец дана након посете Србији, из Мобиликома смо добили обавештење да је одлучено да започну своје активности у Србији, након чега су почели и са запошљавањем првих инжењера. Присуство Мобиликома, као и других израелских и иностраних компанија на нашем тржишту је веома важно јер су оне те које стварају мостове између наших земаља, отварају нова радна места и повећавају конкурентност и атрактивност нашег тржишта у свету. Последња у низу израелских компанија које су нас контактирале са интересовањем да уђу на српско тржиште је „TenenGroup” и свакако се надамо да ћемо и њих ускоро видети на нашем тржишту.

Колико је за нас значајно што Израел није признао Косово?

Срби имају дугу историју борбе за оно у шта верују. Косово је место на коме се родила Србија. Косово је наше срце и душа. Не можемо правити компромисе са својим срцем, душом, историјом и вредностима само због тога што неке земље у међународној заједници желе да то учинимо. Косово је територија Србије и то ће остати све док имамо српски Устав и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН. Уверен сам да Косово никада неће постати чланица УН. У овом тренутку пет земаља ЕУ, као ни Израел, нису признале Косово. Уз то, имамо подршку неких од најутицајнијих и економски најмоћнијих земаља на свету, као што су Русија, Кина и друге. Србија им је на томе дубоко захвална. Београд је спреман за дијалог са Приштином како да људи на Косову живе боље, али ако говоримо о решењу питања статуса Косова, оно мора да буде у оквиру Устава Србије и Резолуције 1244. Око тога нећемо правити компромис. Израел је прави пример за то. Србија и Израел имају дугу и поносну историју, и не праве компромисе када су у питању историјске вредности. Наши преци су прошли кроз ужасна времена, али никада нису правили компромисе када су у питању кључни национални интереси. И преживели смо та времена. Нацисти су окупирали нашу земљу и желели да збришу са лица земље наш народ, али смо преживели, исто као и јеврејски народ. Највећи испит за ову генерацију Срба је очување српске државности на Косову, коју су нам наши преци оставили у залог. Само оне државе које су чврсто и неодустајно браниле своју територију и тако браниле своје државно и национално достојанство, биле су поштоване, признате али уједно и економски снажне. Из појединих кругова желе да нам потуре тезу како Србија не може економски да напредује због отвореног питања Косова. А ја кажем да то није истина. Слабе државе, а предаја територије је слабост, препознате су као нестабилне и несигурне за улагања и развој, јер у таквим околностима не може се назрети крај мењању њихових граница и даљим политичким потресима који урушавају економију једне државе. Погледајмо пример Русије, када је бранила своје право на Чеченију, или Израела са Јерусалимом, или Велике Британије на Фокландским острвима, или Кине и њеног права на Тајван и Хонг Конг. Све су то различите државе, са различитим уређењем и историјом, али са идентичним позицијама када су у питању чврста одбрана државне територије, снажна економија и развој који су последица такве одлучне државне политике. Овде бих повукао још једну паралелу са Израелом. То је земља са мало више од осам милиона становника и БДП-ом већим од 350 милијарди долара. Израел има константно отворено питање угрожености дела територије на које претендују други народи у њеном окружењу. Али, ова држава је истовремено очигледан пример да перманентна конфликтна ситуација није препрека економском расту и привлачењу инвестиција, како то покушавају да прикажу неки политичари у нашој земљи. Напротив, Израел је управо својом одлучном политиком заштите територијалне целовитости демонстрирао спремност да бескомпромисно брани свој Устав, државност, законе и територију. Та политика се можда не свиђа свима, али је већ деценијама стабилна и непромењива и управо је то оно што инвеститорима улива сигурност и поверење у ту државу. Израел је држава чији је најсветији део, град Јерусалим, предмет спора два народа уз умешаност међународне заједнице, исто као и питање Косова, али то није спречило амерички „Intel” да недавно купи израелску иновациону компанију са седиштем у Јерусалиму, Мобилеј, за чак 15,3 милијарди долара.