МИНИСТАР ПОПОВИЋ ЗА „PC PRESS“: ВИЗИЈА ИНОВАЦИОНЕ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ

МИНИСТАР ПОПОВИЋ ЗА „PC PRESS“: ВИЗИЈА ИНОВАЦИОНЕ БУДУЋНОСТИ СРБИЈЕ

Пре две и по године Влада Србије је први пут добила посебан ресор за иновације. Какав је напредак у тој области и шта нас чека у 2020. години, говори др Ненад Поповић, министар за иновације и технолошки развој.

Волимо да мислимо да смо сналажљива нација пуна идеја, али како се Србија заиста котира на листи иновационо успешних земаља?

 Наша земља је 2019. први пут постала део најрелевантнијег истраживања о стартап екосистему на свету „Global Startup Ecosystem“ америчке организације „Startup Genome“. У анализи преко 50 најразвијенијих екосистема, Србија је једина земља у окружењу која је део овог истраживања и оцењена је најбољим оценама – 10 за раст инвестиција и 9 за раст укупног броја стартап компанија. Београд и Нови Сад препознати су као јединствен стартап екосистем и поред Лондона, Тел Авива, Барселоне и Хелсинкија, сврстани међу пет лидерских екосистема у Европи, у области гејминга и блокчејна. А као кључна предност српског екосистема идентификована је талентована радна снага и висококвалитетан инжењерски кадар, сврстан међу пет најбољих у свету.

На које стране узоре треба да се угледамо да бисмо били иновативнији као појединци, компаније и држава?

 Рангирање на Global Innovation Index 2019 говори је да је број 1 и даље Швајцарска. Она заузима водеће место на светским листама технолошког развоја и представља иновационог лидера и пример успеха кроз привредни раст заснован на иновацијама. Ради сарадње са швајцарским институцијама, кроз успешан трансфер знања и најбоље праксе у српски иновациони екосистем, имали смо сусрете са министром привреде, образовања и истраживања и челницима Швајцарске агенције за промоцију иновација. Швајцарска је за подршку Србији до 2021. определила 100 милиона франака.

Како држава помаже домаће иновационе пројекте и таленте?

 Кроз Кабинет за иновације и технолошки развој реализују се четири програма: Програм подршке отварању регионалних иновационих стартап центара, Програм за промоцију и популаризацију иновација и иновационог предузетништва, Програм подршке развоју и промоцији женског иновационог предузетништва и Програм подршке подизању иновационих капацитета локалне самоуправе. Буџет за подршку развоју иновација повећан је 10 пута у односу на 2017. Информације о програмима и електронски обрасци за пријаву налазе се на сајту inovacije.gov.rs. Најуспешније пројекте промовишемо и на нашим друштвеним мрежама Facebook, Instagram и YouTube.

На који начин регионални стартап центри помажу ИТ предузетништво у Србији?

 Узор су нам биле праксе у земљама које су светски лидери у области иновација и предузетништва. Кабинет учествује у стварању мреже регионалних иновационих стартап центара широм Србије, стварањем бољих услова и једнаких шанси за остваривање иновативних предузетничких идеја. Стартап заједница добија ресурсе за младе предузетнике како би имали стручну, менторску, правну, саветодавну и логистичку подршку да покрену и воде сопствени бизнис. Развој иновативног предузетништва је и генератор нових радних места у локалном окружењу, што ствара равномернији економски развој. Из Буџета за 2019. одвојено је 220 милиона динара, а уз сличан износ из 2018. подржано је отварање регионалних иновационих и стартап центара у Чачку, Горњем Милановцу, Старој Пазови, Суботици, Крушевцу, Пироту, Зрењанину и Ваљеву.

Имате ли и неке добре вести за женско иновационо предузетништво?

 Кроз програме Кабинета подржали смо хиљаде жена предузетница грантовима и обукама за вештине неопходне за подизање комуникационих и предузетничких капацитета. Програмом подршке развоју и промоцији женског иновационог предузетништва у 2018. одобрено је бесповратних 100 милиона динара, за 17 пројеката. У 2019. је исти буџет распоређен на 24 пројекта. Тиме су жене предузетнице, поред директног финансијског подстрека пословању, добиле и програме менторства, обуке уживо или путем онлајн платформи, као и едукативне догађаје.

Како напредује изградња капиталних објеката од стратешког значаја за иновациони екосистем  Србије?

 Тренутно се гради шест капиталних објеката, инвестиције вредне преко 60 милиона евра. Иновациони научно-технолошки парк у Новом Саду имаће 4.000 квадратних метара простора за стартапе, а Научно-технолошки парк у Нишу око 11.000 квадрата. Гради се и нова зграда БиоСенс института у Новом Саду, затим објекат за пројекат „Верокио“ у склопу Института за физику, Лабораторијска ламела за Електронски факултет у Нишу и нова зграда Факултета организационих наука.

Које начине финансирања нуди Фонд за иновациону делатност?

 Најпре, Програм раног развоја за предузећа која развијају технолошку иновацију потребну тржишту и са потенцијалом за стварање нове интелектуалне својине. Затим, Програм суфинансирања иновација за предузећа којима су потребна знатна финансијска средства за развој технолошких иновација. Ту је и Програм сарадње науке и привреде, да их подстакне на заједничке научно-истраживачке и развојне пројекте, ради креирања иновативних технологија са тржишним потенцијалом. И на крају, Програм трансфера технологије, који идентификује истраживања са тржишним потенцијалом. Преко Фонда за иновациону делатност додељено је 10 милиона евра, за 400 иновационих пројеката.

Да ли су српски ИТ иноватори конкурентни на светском тржишту?

 Да инжењери техничких наука прерастају у наш највреднији национални ресурс, најбоље говори податак да је извоз ИТ услуга у 2018. години достигао нови рекорд од милијарду и 135 милиона евра и по девизном приливу надмашио и Фијат и кинеску ХБИС групу – власника Железаре Смедерево.

Шта нас у области ИТ и технолошког развоја очекује у 2020. у Србији?

Србија је најважнији стратешки партнер Кине у Централној и Источној Европи, и са њима у 2020. настављамо припрему Српско-кинеског индустријског парка „Михајло Пупин“. Биће смештен на северној обали Дунава код Београда, а обухватаће и високотехнолошки парк, уз улагања од преко 200 милиона евра. То ће бити један од начина да наше талентоване инжењере задржимо у земљи, као и подстицај образовањеу што више СТЕМ инжењера по узору на водеће економије света, основи за изградњу Србије као друштва заснованог на знању. У 2020. чека нас и почетак рада 5Г мобилне мреже, у чему такође учествују наши кинески партнери. Са руским партнерима очекује нас и реализација концепта „Тачка кључања“, којем је покрови­тељ председник Русије Владимир Путин. То је мрежа дигиталних хабова широм Русије, а ускоро и Србије, у којима се сусрећу иновације, наука, образо­вање, бизнис, стартап компаније и инвестито­ри. Будућност Србије управо видим у развоју малих и средњих предузећа и стартапова, који ће допринети дигиталној трансформацији српске привреде.

Јапански Super Smart Society

 Стратешки програм Владе Јапана је Society 5.0, односно Super Smart Society, друштво интегрисано са технологијом, у коме је Индустрија 5.0 кључна компонента економске одрживости. За разлику од Европе, код њих се интеракција технологије и друштва посматра на изражено холистички начин. А у 2020. Европа улази у нови циклус програма за науку „Horizon Europe“, са рекордним фондом од 100 милијарди евра. Европска комисија ће изградити нови институционални оквир, чији је пилот модел European Innovation Council. Иновација постаје кључна одредница економије и све водеће економије света своју економију дефинишу као innovation economy. Србија је део тих процеса.

Змај са Истока и иновациони партнер са Балкана

 Кина је у 2019. скочила са 17. на 14. место Global Innovation Index листе. У октобру 2019. у Београду је одржана 4. Кина-ЦИЕЗ (17+1) Конференција о сарадњи у иновацијама, са представницима интересних група иновационог екосистема из 17 земаља Централне и Источне Европе и Кине. Паралелно су одржане Министарска конференција и Привредна конференција, уз учешће министара за иновације, економију, индустрију и трговину, индустријских лидера, стартап компанија, индустријских и хај-тек паркова, бизнис инкубатора, инвестиционих фондова, универзитета, истраживачких института… Укупно више од 1100 учесника, од којих 300 из Кине. Теме Конференције биле су: иновациона инфраструктура, индустријски паркови, бизнис инкубатори и иновациони центри универзитета, инвестициони фондови, вештачка интелигенција, индустрија 4.0, роботика, паметни градови, урбана мобилност… Поред потписаних 12 међудржавних споразума о сарадњи са Кином у области иновација, на Конференцији је усвојена и Београдска декларација као заједничка визија развоја заснованог на иновацијама.

Извор: PC Press, разговор водио: Лазар Бошковић.